Mevlud u Docu

Koje godine je to bilo ne znam ni sam , samo smo mi mali Dolačani bili ponosini zbog toga . Dosta su nas Bistričani i Draževljani zezali da oni imaju a mi nemamo , eto im sada . Kod Safetove kuče sada Envera Muminoviča su se prodavale čevape hmm, kako smi ih samo slatko jeli . Dole kod Đzamije je bilo ko neki šator pun kojekakvih bombona i đakonija . Kakve nam fajde samo smo mogli gledati para nismo imali . Tada je moj amiđa Salih bijo još momak . Veli oni meni i Breni kad naiđe neka cura da je ušćinemo za guzicu , i ako to uradimo kupiče nam pušku istu ko u Dok Holideja . Ma za nju čemo uraditi sve , hej dobičemo pušku Holidejevu ma bičemo glavni kauboji u Docu .
I tako sjeli mi na Alinu Duratbegoica ogradu i maštamo a stariji momci mjere li mjere cure. Salih Toza Mišo Muharem i vele oni meni i breni eno ona plava uščinite je i puška je vaša . Gledamo mi nju a u mislima samo puška , kako čemo se igrati na Kamenjima , eh ima da Šišice sredimo od prve . Mi ko ludi bogami i uščinemo je . Vrisnu ona i veli majmuni jedni sram vas bilo , a bogami onaj njen hoče da nam opali šamar . Sreča naša pa su nas Salih Toza Mišo branili inaće bi mi nadrljali , zbog puške . Mi smo toga dana bili “glavni” nije nas smijo niko dirati , a i hurme smo dobili .
I od tada nesta Mevluda i kad če biti opet ne znam ail nadam se akobogda što prije . Što da idemo ujvek mi kod Draževljana , neka oni dožu malo kod nas .
Pa ja jeli tako .
Danas kada ovo pričam svome dragome Amiđi Salih-begu veli mi uvjek “mali šuti” i ja štaču drugo nego šuti i muči …