Sretoh dragu

Amater ponovo u akciji , šta reči nego čista petica .
Bijo bi red da se konačno otkrije identitet da zna raja ko je stvaralac ovih predivnih stihova .

Sretoh dragu nepoznatu, u proljeće sred behara,
pa pomislih mili Bože, od tebe mi evo dara.

Kad je gledam duša drhti, eh kad bi to ona znala
u grudima bol se vrti, blagi Bože tebi hvala.

Kad je slušam srce lupa, ona o tom pojma nema,
u čežnji se bolnoj kupa, i toj čežnji kraja nema.

Hajde mila pogledaj me, tvoj mi pogled sreću daje,
ali mila ne zna za me, nit me gleda niti haje.

Hajde mila osmeh daj mi, da ozdravim da ustanem,
al’ osmejeha ni za lijeka, bez njega ću da usahnem.

Nekog drugog ona gleda, nekom drugom osmjeh daje,
al’ taj drugi pojma nema, nit je gleda niti haje.

Sreću čine male stvari, tako malo duši treba,
al’ sreća se neda kupit’, nije sreća parče hljeba.