Napokon Kahva

[URL=http://imageshack.us][IMG]http://img132.imageshack.us/img132/7779/pict02106vp.jpg[/IMG][/URL][URL=http://imageshack.us][IMG]http://img355.imageshack.us/img355/5381/pict02226gr.jpg[/IMG][/URL]
[URL=http://imageshack.us][IMG]http://img132.imageshack.us/img132/5716/pict02154vg.jpg[/IMG][/URL]
Nakon dugoga puta i teške vožnje , napokon granica . Bosanska Gradiška . Carinici svoje odrade i ja odmah krenem poznatim putem , prvo što pogledam je novo izgrađena Džamija koja je tokom rata srušena od dušmanske ruke . Budem sretan kada gledam novosagrađenu i znam da sam u Bosni . Zatim se svratim kod svoje drage Nane , majke od moga jarana Fadila i Atifa . Naj više volim kada je iznenadim , a ona sve da može u jednm mahu bi napravila . Te kahva te sok te ručak . Reko bona Nane sjedi odmori se malo nisam došo vatre poniti . Pa nako sva zadihana mi veli :
-Što bolan nisi nazvo da češ doči pa da pitu napravim .
Reko Nane sjedi meni je drago da si ti dobro . Onda počnemo da pričamo kao je tamo kako familija . Ja bogami se malo izvalim na kauč a ne rijetko i zaspem . Ljudi moji što tada kahva paše , ma merak pravi . Onda dođe vakat da se ide za moj Dolac još 187 km . Gledam da bude dan , veči mi je merak da gledam Banja Luku , pa kanjon Vrbasa sve do Doca . Kada krenem , Nane nas isprača a bogami vidim i suze njene . E draga Nane da se što prije vidimo i našu Kahvu popijemo i koju eglenišemo , a ja ču gledati opet da dođem iznenada , ko putnik namjernik .