Dedo Murat

Merhaba Dedo Murate .

– Kako si ?

E moj sine evo devera se  godine svoje uradise .

-Kako ti je otac i majka ?

-Ma dobro su ,evo ja iz skole pa reko da idemo zajedno do tvoje kuce ,a pa cu ja da produzim dalje sam  .  Dedo Murat me je pogledo , i veli mi kroz osmjeh

-" Hajde ti kuci sam sine , tvoje i moje noge ne mogu zajedno ."

Samo sam ga pogledo i nista nisam skonto . Kad sam doso kuci pitam svoga dedu i nenu rahmetli sta je sa tim mislijo  dedo Murat Sisic .Veli mi majka neka sine kada dodze vakat znaces .I eto polagano ali sigurno je doso vakat i sada znam sta je dedo Murat mislijo . Rahmetli Murat je jedan od rjetki Dolacana koji je preko stoje doguro . Bio je izrazito maloga rasta . Ja i moj dedo Zajko smo redovno isli na sjelo . Dedo bi zapaljo svoju Lulu i pocela bi prica o starim dobrim vremenima .  Njih dva stara jarana su pricali o svemu a meni je merak bio slusati .  Tokom rata kada je napusto  Dolac  , svoju rodnu grudu i kada se okreno da vidi svoje ognjiste koje nije nikada napusto , srce nije moglo da izdrzi . Nevina dusa je se preselila na  Ahiret  .

Jah nakon toliko godina i danas pamtim te rijeci .