Pipo ( prvi dio)

[URL=http://imageshack.us][IMG]http://img436.imageshack.us/img436/4813/ssa50675av3.jpg[/IMG][/URL]

Napokon dodze i taj 18 Mart 1990 . Pravac Ljubljana . Tih godina je sve tako receno bilo normalno . Islo je se u Vojsku sa pjesmom , a vracalo se  sa suzama .Mnogi se nisu ni vratili . Ni krivi ni duzni . No necemo sada o tome . Nakon zavrsetak Rata u Sloveniji , imo sam srecu da me prebace u Bosnu , Brcko. I nakon bezbroj sati cekanja  napokon  . Put Bosne .  Ljubljana -Zagreb- Vinkovci – Brcko . Mi smo vec dobili po strucu Bjeloga Hljeba i konzerve Ribe .  Nasa jedinica je trebala da se prebaci Vozom .  Sav inventar iz Kasarne je u Vozu , pa i ono najvaznije Hrana . Ivan , Pepo , Sinisa Zrza Arben i moja licnos smo u jednom vagonu sa oficirom . Mislim da je bio po cinu Porucnik . Igrom sudbine bas na tom vagonu gdje je Hrana smo napisali PIPO . Nismo tada ni znali da ce nam ta rjec glave valjati . Nakon dugoga cekanja cuje se legendarno HU HU . Gledali smo kasarnu , gdje smo provodili dane i dane . I napokon je krenulo .  Put Bosne . Nakon Ljubljane smo krenuli prema Zagrebu . Sve je bilo u redu  . Pjesma i sala  i vojnicek teme dali me cura jos ceka . Mene moja nije  .Kad pred samu vecer u nekoj Vukojebini je Voz stao . Suma sama , nigdje zive duse . Oficir je reko nam da Slovenci samo uzimaju svoju Lokomotivu i da sada ce doci nova iz Hrvatske . Da ce to sve trajtati oko par sati i  idemo dalje . Sipak jarane . Tada nismo ni znali da smo bili pijuni u igri JNA i TO Slovenije . Mi smo cekali cekali i tako prodze 7 dana  . Ono sto smo imali vec smo odavno pojeli a guza ogladnila . Sreca nasa da je PIPO bio tu . E sada ono glavno kako da odbijemo vagon a da niko ne zna . Pipo Majid , je bio nas spas . Zato smo i pisali njegovo ime jer je bio kuhar .

Nastavak sljedi , idem na trening vec kasnim a koljenu je bolje ...