Bíberovi -Ribes “Uva-Crispa”

Nekako davno  tih mladih dana , je sve bilo jednostavno i sve moguce. Dovoljno je bilo samo da zazelis i zatvoris oci , i sve je bilo tu . Nije nam trebalo puno da budemo sretni i zadovoljni . Boze dragi .  Bili smo mladi i veseli , nismo znali sta je patnja , sekirancija , mrznja  . Znali smo s´ta je radost i veselje , znali smo sta je igra . Moji jarani Trapo Brena Bato Suljo Enver Najim Rambo Zika Sema smo bili majstori u hapanju Biberovih Jabuka i Osmanjaka .Nije bilo u Docu Jabuke i Kruske i Oslame i domacih Jagoda koje mi nismo ubrali . Do duse znali smo svi dobro Lopte i  Kosarke zaigrat na Sirokom . Da ne govorim Klikera  .Redovno su na nas, galamili ali kakva im korist kad smo,  mi bili brzi. Biberovi Osmanci i Orasi su bili vise nego izazov za nas , pogotovo za mene  . Mali Potok koji je pokretao Safetovu Vodenicu je ujedno bio i nas najboji zaklon . Kad bi neko naiso mi bi se ko fol kupali ili Ribe fatali na ruke . U stavari to je trik koji je uvjek palijo . Sreca nasa pa su ogranci od tih cudnih malih ljutih bodljikavih poslastica virila kroz siljke ,koji su se pruzali duz cjeloga puta . Siljci su ujedno bili super za pravljenje Strela . Jadne Kokose koliko smo samo perja ukrali i pravili prave strele , ko u Zalosne Sove . Ja meraka . Biberova Basca je bila merak za nas djecu . Jabuke ,Sljive , Kruske , Orasi , Osmanjci , Ljesnaci sve je bilo tu . Neka cudna tisina je krasila tu Bosansku Bascu . Ko je bio malo hrabriji spusto je se skijama sve do ograde i sa Ligurama . U maloj Sumi smo imali svoje Lijane i tu smo se igrali Tarzana . Da ne govorim grudvanja i pravljenja Snjeska Bjelica . Basta obicna rece neko , da ali to je bila nasa Basca . Tu smo bili i ostali djeca . Danas , Basca je tu , ceka svoju djecu da dodzu i igraju se , njemi svjedok vremena ,koji prolazi i ne ceka nas . Nekad s balkona pogledam i konda vidim svoje jarane kao nekada da se igramo . Svi su tu , ponovo u Biberovoj Basci .